Krug

Osvrnem se i vidim samo put,
prljav i blatnjav…
A juče je bio tako nestvarno beo i lep,
svetlucav od mesečine,
prosto nestvaran.

Čarolija je nestala,
sneg se otopio i ostalo je samo blato.
Nestaće i ono, pretvoriće se u prašinu,
koju će neki vetar oduvati i odneti ko zna gde.

Nestaju lepe stvari,
ružne vetar odnosi i tako, u krug.
Ostajem i čekam neke nove snegove,
neke nove vetrove.
I starim, svakoga dana sve više.

Mnogih blatnjavih puteva se i ne sećam,
vetar ih sakrio od mene.
Sunce mi liči na mesec,
zvezde na ulične lampione.

Više ne znam šta je san a šta java.
Noći menjaju dane,
radosti tugu, nesreća sreću.
I ponovo u krug.

Ceo život mi je krug,
čini mi se kao da nema ni početka ni kraja.
Samo večno lutanje i dolazak na početak…ili kraj.

Okrećem se i lagano krećem,
korak po korak,
pazeći da ne stanem u baru,
koja je juče bila lepa i bela,
svetlucava kao ćilim iz bajke.

Krug je odavno zatvoren,
samo ja,
kao Poslednji Skaut,
tražim početak i kraj…

 

3 thoughts on “Krug

  1. Nipošto “samo ja”,ima nas na stotine i hiljade….mnogi traže kao i ti…
    Lepo je prepoznati sebe u rečima drugih jer osetiš bliskost,nisi sam…

    Pozzzz…..

    Do ponovnog susreta sa nekom novom pesmom

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.