Fasada od karmina,
firmirana stakla koje pogled kriju,
zalutala međ’ zemljane,
zaboravila ime planete.
Priča o slobodi,
od koje se boji,
o lepom životu,
a dane mu broji.
Preplanule puti,
od sunca se sklanja,
kabriolet voli,
a vetra se boji.
Samoći se smeje,
a sama se budi.
Priča o sutra,
zaboravila juče.
Po mesecu ona krade dane,
zvezdama se kiti,
zaljubljeno gleda u izlog,
ne bi li videla sebe.
Comments by Poslednji Skaut