Prevara života…
Samo prolaze i ne pitaju, nekada tiho nekada burno, prolaze, lete kao vihor, i ne pitaju. Ne pitaju za zdravlje,…
Sajam taštine…
Kolotečina ničega, sajam taštine, lica bez fasada, umorne ulice. Buđenja pospanih, snovi budnih, sterilni mirisi, tužni pajaci. Boje bez kolora,…
Magla
Kako je lepo kad voliš, kad imaš taj lepi osećaj, da u džep svog kaputa, možeš staviti punu šaku…
Vetar u jedra
Nekada se čovek zaglavi zapetlja u mreže koje plete, po nekada delujem kao malo dete. A niti su čudne nevidljive…
Iluzija senke
Fasada od karmina, firmirana stakla koje pogled kriju, zalutala međ’ zemljane, zaboravila ime planete. Priča o slobodi, od koje se…
Krug
Osvrnem se i vidim samo put, prljav i blatnjav… A juče je bio tako nestvarno beo i lep, svetlucav od mesečine,…
Sanjam te…
Bio je to jedan od onih malih provincijskih gradića, sa starom oronulom crkvom i parkom oko nje, koju su dečurlija…
Lice od somota
Šta ti znaš o mojoj samoći? Ništa pod milim Bogom. Misliš, smejem se, pa sam srećan. Misliš, radujem se zbog…
O zivotu Mikinom
O zivotu Mike Antica Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije Miroslav Mika Antic rođen 14. mart 4. 1932 u Mokrinu, Kikinda, preminuo…
Samoća
Svoju snagu prepoznaćeš po tome koliko si u stanju da izdrziš samoću. Dzinovske zvezde samuju na ivicama svemira. Sitne i…
Da li sam svuda gde su mi tragovi…
Da li sam svuda gde su mi tragovi, ko zna s’ čim sam se spajao a nisam ga ni takao,…
Čekajući kišu
Dal’ da pišem,
kako mi je bilo,
dok kroz snove
s’ tobom sam brodio…
Ulepšavanje nevidljivog
Usuđujem se da pomislim ovako:
u početku je morao biti neki kraj.
A da bi postojao kraj,
sve je to moralo da se dogodi iz kretanja.
U vreme kad nije bilo predstave
o sadržini vremena,
u prostoru u kom nije bilo pomisli
na suštinu dosezanja,
pre kretanja je morala biti namera
začeta kao plod bar jedne posledice odvažnosti,
koja je uzrok uzroku što u spirali ronim
u unutrašnji vrh neshvatljivog i nemogućeg.
Pre početka i kraja, pre kretanja i vremena,
uoči prostora i namere, bila je, eto, ta odvažnost,
kao predak svih stvari što su se na trenutak
zagrcnule od prevelikih želja.
Međuvreme
Na svu sreću, ja ti ne mogu pomoći
i umoran sam od traženja rešenja,
koje je uvek na dohvatu naših kratkih ruku.
I prolazi vreme, ruke nam jacaju,
ali ne rastu.
Pesma bez reda
Hteo bih da završim,
pesmu pre početka,
ni sam ne znam kako,
kad to nije lako.