Umoran od svih parada i pohoda,
želim samo jedno,
da mogu da dohvatim zvezdu,
onu moju, sjajniju od drugih.

Ostavite moj mesec na miru,
on vas ne dira,
nikome zlo Luna nanela nije.

Moj svet nema mesta,
za pohode sve,
kojima se dokoni,
silno ponose.

Ponosno hodam i gledam pravo,
zabunjen u mislima svojim,
po nekada eto,
i korake brojim.

I zabrojim se često,
naivno misleći da je lako,
okrenuti novi krug,
i početi nanovo brojati.