Čekajući kišu
Dal’ da pišem,
kako mi je bilo,
dok kroz snove
s’ tobom sam brodio…
Međuvreme
Na svu sreću, ja ti ne mogu pomoći
i umoran sam od traženja rešenja,
koje je uvek na dohvatu naših kratkih ruku.
I prolazi vreme, ruke nam jacaju,
ali ne rastu.
Zabranjeno za sve osim proze i poezije!
Od ovog trenutka, ovo mesto je rezervisano ISKLJUČIVO za pesme , poeziju i prozu. Za ostale teme potražite neki drugi…
tomica(nije greska u velicini slova)
Danas sedim u omiljenoj kafani, sa gazdom-drugarom iste, i pričamo, tj ja pričam o akciji koju spremamo. Ja se zaneo, udarila mi krv u glavu, adrenalin lupa. Jebi ga, takav sam, kalimero od malih nogu. Boli me nepravda, ne umem da sakrijem.
Mojim dragim damama
Ovo je namenjeno „jakim“ devojčicama, devojkama, ženama… Mojim damama.
Uh, taman kad sam pomislio da će mi ići lako sa ovim, ponestaje mi reči…
Pa, kad malo bolje razmislim, uvek je i bilo tako kad ste vi u pitanju, princeze. Ostavljate bez daha i reči muškarce. Od kada je sveta, tako je bilo. Tako je i danas, samo što ste mnogo više napredovale od nas muškaraca.
Droga, ne hvala!
Sva ova tužna i nesrećna dešavanja me vraćaju u prošlost…daleku i tužnu.
Rat, mobilizacije, nesreća svuda oko mene. Donosim odluku da odem negde daleko od svega, prvi put u svom životu da pobegnem…i poslednji. Sa drugarom uspevam da dobijem neke papire od vojnog odseka, na neku prevaru, više se i ne sećam, za privremeni odlazak u inostranstvo, i odlazimo u Austriju. Nikada to neću zaboraviti…
Mobilna hrabrost
Spavam sa mobilnim ispod jastuka…da li sam normalan?!
Često, u razgovoru sa prijateljima dotaknemo temu zavisnosti od mobilnih telefona, interneta i sličnih stvari kojima robujemo…
Moje taxi price III
Budi me kiša, koja uporno kljuca po prozoru…Prvi put od kada taxiram, ne izlazi mi se na štraftu, mada znam da će biti posla. Pokušavam da se sakrijem ispod velikog jastuka, da ponovo nastavim sa snom, ali ne vredi… Ne mogu. I kao po pravilu, moju dilemu otklanja mobilni. Zvoni…zvoni…zvoni… Da li će prestati, pitam se!? Neko je jako uporan. Konačno prestaje… Stiže sms… Ne vredi, nekome je baš stalo da me podigne iz kreveta. Kome? Hm…
Mi postojimo!
Blogosfera postoji u Srbiji!
Kuda plovi Demokratska stranka?
Mada sam rekao da se neću petljati u politiku, na ovo nisam mogao da ostanem ravnodušan!
Poštovana gospodo iz DS-a, vi koji vodite brigu oko ugleda i rejtinga Stranke, molim vas da se bar malo spustite na zemlju, i da ne zaboravite da ste vi tu gde jeste zbog nas, a ne mi zbog vas. Vi treba da služite nama, a ne obratno.
Moje taxi price II
Posle nekoliko noći provedenih u vrtenju đevreka, počinjem da se osećam kao deo noći grada…Dok jedan grad odlazi u san, drugi se budi, i tek počinje svoj život…Narednih par godina sam proveo u vožnjama i druženjima sa ljudima, kojima je noć dan, koji su odavno zamenili jedno drugim…Da pokušam da nastavim ovu vožnju…b
Blogovski o blogu
Danas sam se jako potresao, kad sam pogledao novosti sa Twittera. Njih dvoje, koje ne poznajem, su se uzbudili zbog muzike sa mog sajta.
Blogovski o Srbiji
Često se zapitam, da li bi sve bilo drugačije da je postojao blog krajem prošlog veka? Kako bi se ON borio sa slobodom bloga, da li bi ukinuo internet, ili šta već? Verovatno bi nam policija kucala na vrata u pola noći i odvodila na kafu u podrume, gde su inače vodili svoje intelektualne razgovore sa “neprijateljima zemlje”, koji su imali 17-18 godina. Koliko danas koristimo blog i slobodu pisanja da bi uticali na stvari u Srbiji?
Kao kometa
Ništa više nije isto kao pre…
Druga vremena, drugi ljudi. Neke druge vrednosti životne, nešto što ja nikada neću umeti i moći da razumem i da shvatim. Ova zemlja više nije ista, ljudi nisu isti.
Ponedeljak-prošao
U poslednje vreme sam počeo da lutam sa pisanjem. Uhvati sam sebe kako ulazim u neke teme koje me zamaraju,…