Ravna linija
Zaboravio sam da pišem olovkom, rukopis mi liči na onaj iz 1970 i neke… Nisam ovde pisao milion godina, nisam…
Vrisak lepote
Jedino vrisak zaustavi suze, u dolini tuge, gde sam k’o dečak; jurio duge. Na tavanu mome, sad nebo se vidi,…
Tužna je moja Srbija!
Molim državu da moju dušu ne prodaje nikome bez mog pristanka. Molim državu da ima na umu da Srbija nije…
Samo spavaj “gajbi” generacijo!
Imao sam 15 godina kad sam kupio prvi automobil. Bio je to jedan lepi beli Fića. Platio sam ga 1000…
Divlja strast
A sve je krenulo sasvim slučajno. Moj dolazak na kafu i kolače pretvorio se u borbu dva oznojena tela koja…
Ko je ko na internetu
Pokušaću u par crta da vam kažem ko je ko i ko je kakav na internetu i u poslovanju! Naravno,…
Lajkuj me
Dobro znan trenutak svima, trenutak prilaska prozoru u sadašnjost, našem voljenom Facebook-u i klik… Da vidim da li mi je…
Sanjam te…
Bio je to jedan od onih malih provincijskih gradića, sa starom oronulom crkvom i parkom oko nje, koju su dečurlija…
O Titu i Splitu
Bila je nedelja, 4. maj 1980. godine. Na fudbalskim stadionima širom nekadašnje zajedničke države igrale su se utakmice prve lige. Te večeri, na televiziji je prikazan snimak sa stadiona Poljud gde su igrali Hajduk i Crvena zvijezda. Kada je objavljena vest o smrti Josipa Broza, pedeset hiljada ljudi je plakalo, i pjevalo »druže Tito mi ti se kunemo«.
Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica
Sutra, 07. jula, kako smo najavili održaće se blog akcija – zahtev da ministar zdravlja Tomica Milosavljević podnese ostavku. Svi oni koji smatraju da je vreme da ministar zdravlja Tomica Milosavljević treba da podnese ostavku mogu da daju svoj doprinos ovoj akciji na taj način što će na svom blogu da napišu po jedan post.
tomica(nije greska u velicini slova)
Danas sedim u omiljenoj kafani, sa gazdom-drugarom iste, i pričamo, tj ja pričam o akciji koju spremamo. Ja se zaneo, udarila mi krv u glavu, adrenalin lupa. Jebi ga, takav sam, kalimero od malih nogu. Boli me nepravda, ne umem da sakrijem.
Frida u zraku,Arena u mraku
Bio sam juče u gradu sa prijateljima iz Slovenije. Došli ljudi prvi put u Beograd, a mi, kao dobri domaćini, ajd’ da im pokažemo, a šta drugo, nego naše kafane.
Ljude to zanima, poneli papir sa spiskom mesta koje treba obići, kad budu došli u naš lepi grad. Na spisku, naravno, roštilj kod nekog Locija, negde u nekoj Gospodar Jovanovoj, tako piše na artiji. Ajmo tamo. A pre toga, piše na papiru, neka silikonska dolina. Svratismo do Pastisa. Oni naravno po pivu, ožedneše ljudi od ove naše tropske klime.
Mojim dragim damama
Ovo je namenjeno „jakim“ devojčicama, devojkama, ženama… Mojim damama.
Uh, taman kad sam pomislio da će mi ići lako sa ovim, ponestaje mi reči…
Pa, kad malo bolje razmislim, uvek je i bilo tako kad ste vi u pitanju, princeze. Ostavljate bez daha i reči muškarce. Od kada je sveta, tako je bilo. Tako je i danas, samo što ste mnogo više napredovale od nas muškaraca.
Ponedeljak
Dođu i ovakva buđenja, koja bi svako voleo da preskoči, i da iz jednog sna pobegne u drugi…
Budim se mrzovoljan. Dugo mi treba da se uopšte pomerim iz kreveta. Tupo buljim u jednu tačku, mrzi me da pomeram pogled. Neka blaga glavobolja mi nagoveštava dan za zaborav. Nekada sam mislio da ne volim ponedeljak, ali to definitivno nema veze sa imenom dana, meseca… Imena nisu važna.
Droga, ne hvala!
Sva ova tužna i nesrećna dešavanja me vraćaju u prošlost…daleku i tužnu.
Rat, mobilizacije, nesreća svuda oko mene. Donosim odluku da odem negde daleko od svega, prvi put u svom životu da pobegnem…i poslednji. Sa drugarom uspevam da dobijem neke papire od vojnog odseka, na neku prevaru, više se i ne sećam, za privremeni odlazak u inostranstvo, i odlazimo u Austriju. Nikada to neću zaboraviti…